Health Risk Assessment Via The Consumption Of Mussels (Mytilus Galloprovincialis) From The Boka Kotorska Bay, Montenegro

Abstract

Sa povećanjem korišćenja morskih plodova u ishrani u poslednjih nekoliko godina, školjke su postale komercijalno važna vrsta u svetu. Zahvaljujući sadržaju proteina, kalcijuma i gvožđa, vitamina, omega-3 masnih kiselina, selena i joda, školjka predstavlja značajnu namirnicu u ishrani ljudi. Međutim s obzirom na veliki kapacitet akumulacije kontaminanata mogu predstavljati i potencijalnu opasnost za ljude. Istovremeno, školjka M. galloprovincialis se koristi kao bioindikator zagađenja morske sredine, jer toleriše velike koncentracije zagađivača iz okoline. Školjka M. galloprovincialis je široko rasprostranjena u priobalnim vodama Crne Gore. Uzgaja se na farmama i prvenstveno je namenjena za tržište, ali se i dalje divlje školjke ove vrste prikupljaju za ličnu potrošnju od strane lokalnog stanovništva i turista. U Crnoj Gori trenutno postoji oko 16 farmi školjki i svaka od njih proizvodi od 10 do 50 tona godišnje. Sve farme se nalaze u Bokokotorskom zalivu, gde su okeanografski, fizički, hemijski i biološki uslovi pogodni za uzgoj ove vrste. Iako se uzgoj ove školjke povećao u odnosu na predhodnu deceniju ova grana industrije je i dalje nedovoljno razvijena. Cilj ovoga rada bio je da se odredi kvalitet školjke Mytilus galloprovincialis, odnosno da se proceni eventualni zdravstveni rizik putem konzumiranja ove morske vrste sa više lokacija iz Bokokotorskog zaliva. Uzorkovanje školjki vršeno je sezonski (zima, proleće i jesen) u 2008. godini. Odabrano je sedam lokacije unutar samog zaliva: Herceg Novi, Perast, Sv Stasija, Opatovo i Tivat, lokacije sa kojih su uzorkovane divlje školjke, i lokacije Kukuljina i Krašići sa kojih su uzorkovane uzgajane školjke. U svim uzorcima školjki određivane su koncentracije kadmijuma i olova. Izmerene koncentracije kadmijuma i olova upoređene su sa maksimalno dozvoljenim koncentracijama regulisanim evropskim i crnogorskim regulativama. Koncentracija Cd u svim ispitivanim uzorcima je manja od maksimalne dozvoljene koncentracije propisane evropskom i crnogorskom regulativom za kvalitet školjki. U slučaju olova, lokacija Tivat je jedina lokacija gde srednja vrednost za ispitivane tri sezone prelazi maksimalno dozvoljenu koncentraciju propisanu od strane Crne Gore. Na osnovu koncentracije za ova dva ispitivana elementa i prosečne nedeljne potrošnje izračunat je nedeljni unos Cd i Pb u ljudski organizam konzumiranjem školjki. Nedeljni unos kadmijuma i olova ispod je preporučenog maksimalnog limita Svetske zdravstvene organizacije. U najgorem slučaju, uzimajući u obzir maksimalno izmerene vrednosti ispitivanih elemenata, nedeljna količina školjki koju je neophodno uneti u organizam, a koja bi mogla da izazove zdravstvene probleme kod čoveka je 750 g u slučaju kadmijuma i 940 g u slučaju olova.