| dc.description.abstract | Pred vama je još jedan buklet iz serije „CaSA bukleti“, kojа je nastala tokom rada na projektu Izgradnja kapaciteta srpskog obrazovanja u oblasti poljoprivrede radi povezivanja sa društvom (CaSA), čiji je nosilac bio Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Mentorstvo je široko rasprostranjen termin, popularan u akademskom kontekstu, ali i među političarima, u sportu, među umetnicima i kod svih delatnosti koje uključuju neki vid ovladavanja stručnim aktivnostima i profesionalnim obrascima ponašanja. Sam termin mentor ima dugu istoriju. Vodi poreklo iz grčke mitologije. U Homerovoj Odiseji Mentor je ime prijatelja kojem Odisej, odlazeći u Trojanski rat, poverava staranje o svojoj porodici i imovini i koji postaje vaspitač i savetnik Odisejevog sina Telemaha. Mada se pojam vremenom menjao, usložnjavao i obogaćivao, kroz istoriju školstva, mentorstvo je uvek označavalo visoko individualizovanu nastavu, to jest, jedan od najboljih oblika pedagoške ineterakcije između onoga ko podučava i njegovog učenika.1
Radeći godinama na pitanjima kvaliteta nastave/učenja, na svim obrazovnim nivoima, susrele smo se s mnogim problemima u mentorskom poslu, koji su nastajali, uglavnom, zbog nedovoljno dobrog razumevanja prirode mentorskog odnosa, posebno zbog nerazumevanja važnosti kvaliteta komunikacije, i načina njegove efikasne realizacije, pa samim tim i neadekvatne pripreme mentora za preuzetu ulogu. Nekako se podrazumeva da posao mentora može, po prirodi svog posla, obavljati svaki nastavnik, pa je zbog toga važno, već na početku, dati dve napomene:
Prvo, potrebno je obrazovanje za ulogu mentora (makar teorijsko, koje će zatim nastavnik primenjivati u praksi), pošto je to složen profesionalni odnos, koji značajno utiče na kvalitet i efikasnost postignuća studenta.
Drugo, iako u ovom radu govorimo o nastavniku2 i studentu, sve što je ovde rečeno odnosi se u punoj meri na odnos mentora i mentorisanog, ne samo u visokom obrazovanju već i u školi (osnovnoj ili srednjoj, kada učenici rade na projektu ili maturskom radu) i van nje, u kontekstu priprema osobe za rad u bilo kom polju.
Pored modelovanja strategija i tehnika intelektualnog rada i razvoja akademskih obrazaca ponašanja, neki od nastavnika biće u situaciji da budu mentori mlađim kolegama nastavnicima u fazi njihovog pripravničkog staža (faza indukcije), ili dok su u statusu asistenta. Svaki od ovih oblika mentorstva ima svoje specifičnosti, ali i niz zajedničkih karakteristika o kojima će biti reči u ovom bukletu.
Nadamo se da će ovaj buklet pomoći nastavnicima da budu uspešniji mentori i uživaju u ovoj koliko zahtevnoj toliko i samonagrađujućoj ulozi. | sr |
