Optimization of Technically – Technological Systems in Agriculture Aviation

Abstract

The aim of investigation in this paper is the determination of the necessary number of aeroplanes of certain category and carrying capacity, depending on size and type of technological operations. In order to select the criterions of optimization, it was utilized energy supplying of the aeroplane with minimizing its strenght. To optimize the technically - technological systems in agriculture aviation, it was utilized the database formed by collecting the data directly during the investigation. During the exploitation of the aeroplanes were studied a lot of parameters, like: production, time of the working cycle's duration, coefficient of utilization of working hours, fuel consumption under the ace of the sheet. All these parameters were also the part of the database. Utilizing the procedure of optimization and the results that were obtained, it was reached the conclusion that the structure and the number of aeroplanes depend on: size of application, structure of sowing, climate, organization of estate, and intensity of production. The obtained results showed that this type of technology would increase the present employment of aeroplane from 53 hour to 170 hours in Central Serbia, and from 33 hours to 250 hours in Vojvodina. At the same time, the energy supplying would decrease from 0,1737 kW/ha to 0,035 kW/ha in Central Serbia, and from 0,2948 kW/ha to 0,0280 kW/ha in Vojvodina.

Предмет истраживања у овом раду је одређивање потребног броја авиона одређене категорије и носивости, у зависности од обима и врсте технолошких операција. Приликом избора критеријума оптималности коришћена је енергетска снабдевеност авиона, уз минимизирање снаге. За оптимизацију техничко-технолошких система пољопривредне авијације, извршено је прикупљање података на терену и од њих је формирана база података. Током експлоатације авиона, испитан је велики број параметара, као што су: производност, време трајања радног циклуса, коефицијент искоришћења радног времена, потрошња горива по јединици површине који су део базе података. На основу добијених резултата истраживања, користећи поступак оптимизације, констатовано је да структура и број авиона зависе од: обима примене, структуре сетве, климе, организације земљишног поседа и интензивности производње. Резултати су показали да би предложена технологија повећала упосленост авиона са садашњих 53 сата у Ц. Србији на 170 сати, односно са 33 сата у Војводини на 250 сати, а енергетска снабдевеност би се смањила са 0,1737 kW/hа на 0,035 kW/hа у Ц. Србији, а у Војводини са 0,2948 kW/hа на 0,0280 kW/hа.