Hellenic Mariculture Safety and Health: Initial Report on Work Related Injuries and Ill Health

Abstract

U ovom radu predstavljene su analize povreda na radu u industriji gajenja morskih riba. Ove analize služe kao osnova za dalje unapređenje zdravlja i bezbednosnih uslova rada. Ovaj inicijalni pristup navodi, izmedju ostalog, indikatore, kao što je učestalost nezgoda tokom sezone i kako one utiču na proizvodnju. LEONARDO DA VINCI program Evropske Unije je finansijski podržao ovaj projekat (Izvršilac za INTRANEMMA projekat, Ugovor br. 2010-1-GR1-LEO 05-03986). Akvakultura u istočnom delu Mediterana se jako brzo razvila u proteklih 20 godina, što je dovelo do povećanog broja ribnjaka, kao i do povećane proizvodnje koja je dostigla 100000 t (u 2001. godini). Takođe, očekuje se trostruki porast proizvonje u bliskoj budućnosti. Ova stopa rasta povećava broj povreda na radu u industriji gajenja. Grčka je najveći proizvođač morskih riba u Mediteranu gde ukupan broj radnika dostize skoro 0.2% ukupne radne snage u Grčkoj, od kojih je 20% zaposljeno u marinskom sektoru, naročito na farmama riba sa kaveznim sistemima. U ovoj studiji razmatran je ukupan broj radnika u oblasti akvakulture u toku jedne godine, iako je, između ostalog, broj radnika u marinskom sektoru sezonski promenljiv. Izveštaji o povredama na radu u ovom sektoru su već dati u godišnjim izveštajima koje je objavila Grčko Društvo za Ispitivanje Rada (SEPE). Analiza trenutne studije zasnovana je na podacima iz 2009-2011 datim u ESAW 2001 (Eurostat, Evropska statistika za nezgode na poslu). Do 2009. godine, bilo je teško dobiti rezultate analiza o nezgodama na radu u akvakulturi i ribarstvu, zato što su Grčke vlasti davale izveštaj o tim podacima zajedno sa podacima o preradi i pakovanju poljoprivrednih i ribljih proizvoda. Iako su nezgode kao i bolesti na radu najvažniji za opisivanje i ustanovljavanje uslova za zdravlje i bezbednost na radu, ne možemo dobiti pouzdane rezulate za ovaj period. Jedini način na koji možemo da stvorimo sliku o ovom sektoru za ovaj izveštaj je da se oslonimo na međunarodne publikacije. U ove nezgode i bolesti spadaju mišićno skeletni poremećaji, efekti UV radijacije, itd. Dalje analize radi dobijanja podataka o nezgodama na radu su već isplanirane. One ce uključiti više faktora koji utiču na uslove pod kojima se nesreće dešavaju. Na primer, slučajevi povreda na radu vezani za klizanje i spoticanje (39%), rukovanje (5%) i objekte koji su pali (16%) nisu sasvim precizni zbog nedostatka izvestaja. Ipak, podaci koje imamo ukazuju da su ove povrede učestalije u ovom sektoru nego u drugim sektorima u Grčkoj (na primer 18%, 23% and 10%, za svaku od ovih nesreca u 2011. godini). Zbog ovoga možemo zaključiti da diskrepance u izveštajima o nesrećama na radu u sektoru akvakulture mogu da dovedu do pogrešnih tumačenja uslova za zdravlje i bezbednost.