Metal Concentration In Muscle Tissue Of Fish From Different Fish Ponds

Abstract

Riba predstavlja važan deo ljudske ishrane, a takođe, riba je dobar pokazatelj kontaminacije životne sredine od strane jednog broja supstanci, uključujući i tragove metala u slatkovodnim sistemima, posebno zbog toga što se ribe, kao tercijelni potrošači, nalaze na vrhu lanca ishrane u vodenom ekosistemu (Noël i sar., 2013). Mnogo pažnje posvećeno je elementima kao što su olovo (Pb), kadmijum (Cd), Živa (Hg) i Arsen (As) i efekti izloženosti ovim elementima su sveobuhvatno istraženi (Castro-González and Méndez-Armenta, 2008; Has-Schön et al., 2008). Zbog svoje toksičnosti, otpornosti i bioakumulacije u vodi i sedimentima, kada se nalaze u visokim koncentracijama, ovi elementi predstavljaju opasnost za sve žive organizme. U pogledu bezbednosti javnog zdravlja, kod riba, prate se koncentracije olova, kadmijuma i žive, gde postoje jasno definisani maksimalni nivoi teških metala u namirnicama koji su određeni od strane Evropske Komisije, br. 1881/2006 (EC, 2006), izmenjena i dopunjena EC 629/2008 (EC, 2008). Za arsen, maksimalni nivo još nije uspostavljen na evropskom nivou, ali se očekuje da će granične vrednosti za arsen biti postavljene u bliskoj budućnosti, kao i metode za određivanje arsena (Noël et al., 2013). Za utvrđivanje koncentracije teških metala u tkivu riba prikupljeno je deset uzoraka dve različite vrste riba - šarana (Cyprinus carpio) i evropske ili severne štuke (Esox lucius). Uzorci su ulovljeni od strane profesionalnih ribara tokom rane jeseni 2013. godine iz četiri različita ribnjaka na području Beograda. Dobijeni rezultati su izraženi kao srednja vrednost ± standardna devijacija. Statistička analiza je urađena je korišćenjem Studentovog t-testa i analizom varijanse (ANOVA) sa višestrukim poređenjem Turkey test za utvrđivanje značajnih razlika između srednjih vrednosti. Primenjen je nivo značajnosti od 0.01 i 0.05. U različitim ribnjacima, koncentracija metala u mišićnom tkivu šarana je varirala u zavisnosti od vrste metala. Između sva četiri poređena ribnjaka nije utvrđena statistički značajna razlika jedino u koncentraciji kadmijuma u mišićnom tkivu. U ostalim slučajevima poređenja utrvđene su statistički značajne razlike (p<0.01). Koncentracija metala u mišićnom tkivu štuke razlikovala se između ribnjaka, zavisno od vrste metala. U svim slučajevima poređenja utvrđene su statistički značajne razlike (p<0.01). Koncentracija olova u mišićnom tkivu štuke u svim poređenim ribnjacima bila je statistički značajno veća (p<0,01) u odnosu na koncentraciju olova u mišićnom tkivu šarana. Koncentracija kadmijuma u mišićnom tkivu štuke bila je statistički značajno veća (p<0,01; p<0,05) od koncentracije kadmijuma u mišićnom tkivu šaran u svim poređenim ribnjacima. Za razliku od koncentracije olova i kadmijuma, koncentracija žive u mišićnom tkivu štuke u poređenim ribnjacima bila je statistički značajno niža (p<0,01) u odnosu na koncentracije žive u mišićnom tkivu šarana. Koncentracija arsena bila je statistički značajno veća (p<0,01) u mišićnom tkivu šarana od koncentracije arsena u mišićnom tkivu štuke. Rezultati koncentracija ispitanih elemenata u mišićnom tkivu riba pokazuju varijacije u opsegu koji se čini tipičan za ribnjake u Srbiji, ali su ove koncentracije niže od onih u rekama sa značajnim antropogenim uticajem.