| dc.description.abstract | Pred vama je prvi iz serije CaSA buklet1. Potreba za ovakvim rečnikom/pojmovnikom pojavila se u okviru rada na projektu Izgradnja kapaciteta srpskog obrazovanja u oblasti poljoprivrede radi povezivanja sa društvom (CaSA), koji je velikim delom usmeren na podizanje kapaciteta nastavnika (u visokom i srednjem obrazovanju) da odgovore zahtevima modernog obrazovanja i savremenog društva.
Razlozi za sastavljanje rečnika su dvostruki. Najpre, vreme u kome živimo donelo je (i ubrzano donosi) brojne promene koje se odražavaju i na domen obrazovanja: sve veći i raznovrsniji zahtevi postavljaju se pred nastavnike i obrazovne institucije; metodologija istraživanja u obrazovanju je značajno obogaćena kvalitativnim i akcionim istraživanjima; međunarodne institucije (OECD, EU Commision, UNESCO, UNICEF), imaju razvijene sektore koji istražuju obrazovanje i donose obrazovna dokumenta koja se ugrađuju u mnoge nacionalne obrazovne sisteme (od Bolonjske deklaracije do inkluzije); obrazovne tehnologije ubrzano napreduju i slično. Promene su se desile i u naučnom objašnjenju kako teče proces učenja i sada se zna da se znanje ne može „preneti“ već svaka osoba mora samostalnom mentalnom aktivnošću da izgradi znanje na osnovama svog postojećeg razumevanja koje je stvarano kroz ukupno životno iskustvo. S druge strane, svi nastavnici koji trenutno rade u obrazovanju učili su u školama ustrojenim na način koji je odgovarao prošlim vremenima, u kojima su nastavnici „prenosili“ znanje koristeći uglavnom predavački tip nastave, škole su bile mesta gde se realizuje nastava, dok se učenje dešavalo na nekom drugom mestu i u nekom drugom vremenu. Govorite li aktivno učenje? Rečnik nastave orijentisane na učenje (dalje u tekstu: Rečnik) ima za cilj da približi nastavnicima pojmove koji odslikavaju ove promene u obrazovanju.
Drugi razlog proističe iz pogleda na učenje, odnosno pristupa, filozofije koja je u osnovi svih obuka u CaSA projektu, realizovanih i pripremljenih za buduće realizacije, i u osnovi ovog Rečnika. Taj pristup, naziva se socio-konstruktivistički, naglašava značaj jezika u izgradnji školskih znanja. Jezik i reči su ne samo sredstvo za izražavanje misli nego su i sredstvo za izgradnju misli. Učenici/studenti najpre uče reči, termine iz pojedinih naučnih disciplina, a potom, praktikujući set različitih misaonih aktivnosti termini dobijaju značenje, izgrađuju kao pojmovi. Razumevanje nastaje upravo na tom putu od reči do pojma, a prvi korak je usvajanje reči. Otuda je naša ideja da podržimo nastavnike (ne samo one uključene u ovaj projekat nego i sve druge) da usvajajući termine karakteristične za nastavu orijentisanu na učenje započnu i usvajanje ideja koje leže iza njih, a potom i njihovu praktičnu primenu.
Termini u Rečniku prezentovani su abecednim redom, delimično su preuzeti iz knjige Aktivno učenje (Ivić, Pešikan i Antić, 2003), ali su najvećim delom adaptirani iz različitih izvora. | sr |
